Autor: Marijan Andrijanić-Mišo

Čežnja za Pećnikom 

SVAKI PUT ZA NEKI BLAGDAN VEĆI NEKA TUGA SRCE, DUŠU, STEŽE,
NEZNAM ŠTA JE ŠTO ME TAKO JAKO ZA MOJ PEĆNIK GODINAMA VEŽE.

NEKAD DAVNO KAD SE MLADO BILO ZA PAR DANA I OTIĆ` I DOĆI,
NAPUNITI DUŠU LJEPOTAMA, I KROZ PEĆNIK ZADOVOLJAN PROĆI.

DANAS NEŠTO PUT MI MNOGO DUŽI, A VALA SE I GODINA IMA,
ŽELJA JAČA NEGO IKAD PRIJE, PROVEST TAMO USKRS SA SVOJIMA.

UVIJEK KADA NEKI SVETAC BANE, SVI PITAJU OĆEL DOĆI IKO,
GAZDA NEDA, FERIJA SE NEMA, NA TAJ SAM IH ODGOVOR NAVIKO.

I BUDŽET NAM NIJE KAO PRIJE, NA SVE STRANE K`O IZ ČESME CURI,
GRADILIŠTA DILJEM LIJEPE NAŠE, SVATKO KROV NAD GLAVOM POKRIT ŽURI.

NEKAD BISMO I GLADNI I ŽEDNI, S MALO SMO SE KRUHA VESELILI,
SVAKI USKRS PRIČA JE ZA SEBE, A BOŽIĆI K`O IZ BAJKE BILI.

ČESTO LISTAM ČITANKU DJETINJSTVA, I DUGO JE NEĆU PRELISTATI,
ŠTA ME TAKO ZA MOJ PEĆNIK VEŽE, RECITE MI, VOLIO BIH ZNATI..