Autor: Marijan Božić(Markanov)

Oranje

 

ORANJE
oblaci plove ko ladja morem
nedaju suncu nos da pomoli
volovima sopolje duboko orem
e kako se moze zemlja da voli...

      brazdu za brazdom slazem polako
      kaljace vec su zemlje prepune
      orati zemlju   nije za svakog
      nema oranja dok u sake ne pljunem
gledam u nebo i boga molim
da jos iz neba dazd ne prospe
or`o bi` vala i rukama golim
al nebi gotov bio do gospe
     zato rukave dobro zavrnem
     zama`nem biçom u zraku pukne
     jos pola moram da prevrnem
     valja uzorat dok se ne smrkne
volovi plug vise vuci ne mogu
desnjak umoran  u brazdu pada
i ja sam poceo padati s nogu
al nema kruha gdje nema rada
     EEEEE povicem na svoje volove
     oba su ko ukopani na mjestu stali
     klasure pred njih bacim snopove
     dugo su bez hrane danas orali
ko` pas umoran i ja sam bio
razmot`o slaninuna na starom panju
iz olbe dobar gutljaj  popio
kraj je dosao gladovanju.